"La Desintegración de la Persistencia de la Memoria" ili "Dezintegracija postojanosti pamćenja" je slika naslikana kao ulje na platnu španskog nadrealiste Salvadora Dalija. Predstavlja rekonstrukciju umetnikovog čuvenog dela iz 1931. tj. sliku pod nazivom "Postojanost sećanja iz 1954. i originalo je napravljena u malim dimenzijama 25,4 × 33 cm. Slika je prvi put bila izložena u galeriji Karsters u Njujorku 1954. godine.

Slika prikazuje karakteristično Dalijevo prikazivanje „mekoće” i „tvrdoće”, što je bila tada vodeća teorija njegovog nadrealizma. Prema Dawnu Adesu potvrdi ovu teoriju i da kaže da li je to zapravo istina i da li je u svojoj slici pokušao uteloviti Einsteinovu Teoriju relativnosti, on je odgovorio kako to nije tako, već da satovi predstavljaju Camembert sir koji se topi na toploti Sunca.

Na slici se u sredini prepoznaje ljudski lik u obliku „čudnog čudovišta”, za koju je Dali nekoliko puta spomenuo kako se zapravo radi o apstraktnom autoportretu. Ovaj lik koji bledi zapravo predstavlja lik iz snova kojem ne možemo tačno odrediti fizionomiju i izgled. Zatvoreno oko s trepavicama takođe naglašava sanjanje. Možda je u pitanju Dalijev san, dok satovi predstavljaju prolaznost vremena koje oseća onaj koji sanja, ili postojanost vremena dok neko sanja. Narandžasti sat u donjem levom uglu je prekriven mravima, što za Dalija predstavlja simbol propadanja.

Krajolik u pozadini predstavlja poluostrvo Cap de Creus, dok teška senka u prvom planu pripada planini Pani. Mnoge njegove slike su inspirane ovim krajolicima iz Dalijevog rodnog kraja u Kataloniji.