Pogledaj oko, usnu i minđušu
Prvo potraži odsjaj u oku, pa mali svetli potez na donjoj usni. Na minđuši pažnju privlači najjači odsjaj na njenom vrhu, a donja strana tek je naznačena. Pronađi gde bi trebalo da se vidi kukica. Vermer pušta da oko samo spoji osvetljene delove i zamisli predmet. Kada su tonovi dobro razdvojeni, isti efekat može da se primeti i na reprodukciji.
Kreni od oka (1), pa pogledaj donju usnu (2) i minđušu (3).
Zašto je lice poznato, a identitet nepoznat
Muzej Mauritshuis delo iz oko 1665. opisuje kao tronie, studiju tipa ili izraza lica. Odeća, turban i okret glave deo su te studije. Zamisli istu figuru sa ramenima okrenutim pravo prema nama. Upravo razlika između pravca ramena i pogleda stvara utisak da smo nekoga zatekli usred pokreta.
Istraživanje slike u Mauritshuisu pronašlo je tragove zavese u pozadini i tanke trepavice. Te detalje danas je teško uočiti golim okom, što je dobar primer koliko se pažljivim gledanjem i analizom otkriva čak i na dobro poznatoj slici.
Gde dobro funkcioniše tamna reprodukcija?
Na svetlijem zidu lice se vidi i sa veće distance. Na tamnom zidu pomoći će mirno, ravnomerno svetlo. Pre odabira mesta pogledaj zid i danju i uveče, naročito ako ga osvetljava bočna lampa. Za drugo poznato delo koje koristi svetlo da usmeri pažnju, pogledaj Rembrantovu Noćnu stražu.
Ako ti se dopada kontrast tamne pozadine i lica, pogledaj fotografije Vermerove reprodukcije u enterijeru da proceniš kako izgleda na zidu.
Povezana kategorija